„Istrčao sam sopstveni maraton tokom zaključavanja“

Zauzeta mama Kejt Vud odlučila je da trči maraton tokom izolacije da bi imala pozitivan fokus i nešto da radi jer, po sopstvenom priznanju, jednostavno ne voli pečenje. Ona govori o tome šta ju je inspirisalo i kako je bilo trčati bez publike koja bi je bodrila...

35-godišnja Kejt je poslovna analitičarka iz Abingdona koja je pre dve godine izgubila skoro 13 kamenova i plašila se da će se ponovo ugojiti tokom izolacije. Dakle, umesto da se uteši da jede ili se pridruži trendu pečenja, ona odlučuje da trči virtuelni maraton, organizujući sopstvenu rutu kako bi prevalila razdaljinu od 26,2 milje…

Koliko ste trčali pre zatvaranja?
Trčao sam prilično mnogo i planirao sam da trčim Race To The Stones, ultra na 100 km.

Kako ste se osećali kada je započelo zaključavanje?
Nisam imao pojma kako ću se snaći. Morala sam da radim od kuće puno radno vreme sa detetom koje više nije u školi. Imala sam tako malo vremena i nisam brinula o deci. Stvarno sam se zabrinuo zbog toga što nisam u mogućnosti da izađem i radim aktivnosti. Imam anksioznost u vezi sa vraćanjem kilograma, pa koristim vežbe da bih upravljao stresom umesto da jedem utešno.

Šta vas je inspirisalo da trčite maraton?
Upravo sam započeo plan trčanja na 100 km. Moj muž i ja smo se složili da mogu da nastavim jer su trke još uvek bile relativno kratke. Onda kada je razdaljina postala prevelika da bismo je prešli u vremenu koje nam je bilo dozvoljeno da vežbamo napolju, osećao sam se zaista izgubljeno. Moj prijatelj je predložio da pređemo na plan maratona i trčimo Hampshire Hoppit, lokalni maraton. Počeli smo da treniramo i ubrzo nakon što je događaj otkazan. Moj prijatelj je predložio da nastavimo sa treninzima i sami trčimo maratonsku distancu.

Kako ste trenirali za to u poslednja tri meseca?
Pratio sam onlajn plan od tri trčanja nedeljno. Ustao sam u 5 ujutro da bih izašao i trčao. To je bio jedini način da se uklopim u trening. Struktura i sloboda boravka napolju naterali su me da radim više jer sam se zaista osećao srećnim što sam izašao. Trčim za svoje mentalno zdravlje. Vreme za trening je postalo veoma posebno i jedino vreme koje sam imao sam tokom potpunog zatvaranja.

Koja je bila vaša maratonska ruta?
Bila je to brdovita staza oko Oksfordšira. Tokom rute bilo je nekoliko krava u polju kroz koje sam trebalo da prođem, pa sam morao da promenim kurs, što je bilo stresno.

Kako ste se motivisali da nastavite?
Bilo je tako teško da me ljudi ne bodre. Uvek trčim sa svojom najboljom prijateljicom na duge staze i trčali smo svojim različitim tempom, tako da mi je stvarno nedostajala. Moj muž i sin su došli da me vide na pola puta, što mi je dalo ogroman podsticaj. Svirala mi je muzika.

Kako ste se osećali tokom maratona u smislu energije i mentalnog fokusa?
Imao sam toliko energije i fokusa za prvih 40 km trčanja. Kada sam prešao 40 km počeo sam da gubim energiju. Taj poslednji deo je bio veoma težak i očajnički sam želeo da stanem i hodam. Nastavio sam samo zato što nisam želeo da se izneverim. Maratonsku distancu sam prešao za tri sata 43 minuta i 12 sekundi. Bio sam oduševljen!

Imate li još neke fitnes ciljeve?
Želim da budem brži i jači. Takođe želim da trčim 100km ultra. Idealno bih voleo da celu stvar trčim bez hodanja.