„Stvarno sam želeo da izazovem sebe“

Karla Molinaro je trčala od Lands Enda do Džona O'Groatsa i oborila trenutni svetski rekord za žene. Kristina Nil saznaje zašto i kako je to uradila i zašto se deo njenog goriva sastojao od pice i kobasica.

Zamislite da su vaše trke otkazane zbog pandemije, a zatim planirate sopstveni izazov. Ništa neobično u tome, osim trenera trčanja i sportske maserka Carla molinaro odlučio da to bude izazov za pamćenje. 36-godišnji ultra-trkač iz Bakingemšira odlučio je da trči od Lends Enda do Džona O'Grotsa, prešavši u proseku 70 milja za 12 dana. Ona je završila neverovatan izazov ranije ove nedelje, oborivši svetski rekord za žene za više od deset sati, završivši ga za 12 dana, 30 minuta i 40 sekundi, završivši u ranim satima utorka 28. jula. Sustigli smo je da bismo saznali šta je inspiracija iza toga i kako se nosi sa beskrajnom kilometražom i bolom koji je sa njom došao.

Već imate jaku pozadinu u trčanju. Koja je privlačnost vođenja ovih dugih trka i maratona za vas?
Volim da vidim za šta su moj um i telo sposobni i svaki put kada nešto uradim postaje malo teže i zadivljen sam što mogu da se poguram dalje nego što sam radio ranije! Takođe volim avanturu i priliku koju vam trčanje pruža da istražite novi grad, zemlju ili mesto!

Šta je za vas privlačnost trčanja?
Слобода. Možete obući par patika za trčanje i trčati bilo gde. Volim njegovu jednostavnost i to što je otvoren za sve!

Odlučili ste da trčite Lejog kada ste shvatili da će mnoge trke biti otkazane. Na kojim trkama ste trebali da učestvujete?
Dva okeana (ultra maraton od 35 milja) i Drugovi Ultra (89K ultra maraton) i nadao sam se da ću se ponovo kvalifikovati za Svetsko prvenstvo na 100 km.

Koliko vam je trebalo da isplanirate rutu i tajming za Lejog?
Trebalo je oko četiri dana. Koristio sam alatku za mapiranje OS-a i stalno zurio u računar dok sam crtao zemlju!

Karla je rekla da je sve bolelo u nekom trenutku

Planirali ste da trčite 70 milja dnevno. Da li ste ikada ranije prešli takvu kilometražu za jedan dan?
Najdalje što sam pretrčao bilo je 62 milje dnevno, ali sam mislio da ako mogu 62, siguran sam da mogu i 70.

Koliko dugo ste trenirali za to?
Počeo sam da planiram i treniram za to u aprilu, a počeo sam sredinom jula, dakle otprilike tri meseca ukupno.

Šta su bili najvažniji?
Videti celu zemlju bilo je sjajno i imati sestru sa mnom sve vreme bilo je zaista posebno.

Koje su bile niske tačke?
Svaki dan sam imao zaista tamnu mrlju gde bih se zaista mučio. To bi se dešavalo kada sam bio upaljen i umoran i trajalo bi nekoliko sati. Poslednji dan je takođe bio veoma težak jer sam povredio nogu i nisam mogao da trčim i zaista sam se mučio jer sve što sam želeo je da trčim!

Koje mentalne trikove i strategije ste koristili da nastavite kada je bilo teško?
Podelio sam ga na delove od 30 minuta i 10 hiljada. Svakih 30 minuta bih popio nešto i svakih 10 hiljada ponovo bih video svoj tim i ovo mi je dalo nešto čemu bih se radovao.

Šta je bolelo i kako ste prebrodili bol i brigu?
O Bože, od prvog dana sve me boli! Prva tri ili četiri dana bio je osećaj DOMS-a (odloženi početak bolova u mišićima). Osećao sam se kao da sam se upravo trkao i da sam iskoračio na ivičnjak povređen. Desetog dana počeo sam da dobijam problem sa potkolenicom, 11. dana je bila moja tetiva, a 12. dan je bio moj četvorka. Imao sam odličan tim sa sportskim maserkama i doktorom, tako da smo stalno pokušavali da shvatimo šta nije u redu i kako da me popravimo. Za ovo smo koristili masažu, istezanje, tepiranje i akupunkturu!

Šta vas je navelo da jedete kobasice i kolače, a ne tradicionalnu energetsku hranu kao što su vekna od slada ili energetski gelovi?
Kada radite ovakve stvari tako dugo, potrebna vam je raznovrsna hrana, posebno kada jedete svakih 30 minuta. Tako da sam koristio CLIF barove, ali sam ih onda smenjivao sa svim i svačim, od vekne od slada, kobasica, voća, jogurta, kolača, kroasana, škotskih jaja, pice itd. U suštini sam otišao na zaista dug piknik!

Koliko je bilo teško u poređenju sa drugim izazovima koje ste radili ranije?
100 posto to je bila najteža stvar koju sam ikada uradio, a takođe je bilo mnogo teže nego što sam mislio da će biti!

Zašto vam je bilo važno da oborite svetski rekord, a ne samo da pređete tako veliku kilometražu?
Zaista sam želeo da izazovem sebe i da vidim da li mogu da se nateram da uradim nešto potpuno van svoje zone udobnosti.

Da li biste ikada više pokušali ovako nešto?
Rekao sam ne kada sam to radio, ali znam da hoću. Volim ove izazove i već stavljam svoje ružičaste naočare!

Karla je tada rekla „nikad više“, ali se predomislila

Šta radite kada ne trčite? Da li radite i da li ikada dobijete vremena da se opustite kod kuće?
Bavim se jogom i takođe volim da gledam dobar mjuzikl, čini mi se da mogu da ih gledam na ponavljanju! Ja sam trener trčanja, sportski maserka i vodim ljude u avanture trčanja, tako da uvek radim nešto u vezi sa trčanjem, ali volim to!

Ultra-trkači često govore da je 80 posto toga u mislima. Како се осећате због тога?
potpuno se slažem. Morate biti u stanju da ignorišete svoje telo i progurate tu barijeru protiv bolova, ali ako to učinite i možete prihvatiti da će stvari boljeti, one će biti bolje, obećavam!

Koji su Vaši budući ciljevi?
Uzbuđena sam što ću podeliti ovu priču sa drugim ljudima i nadam se da ću inspirisati druge žene da izađu i krenu u sjajnu avanturu trčanja, baš kao što su to činile neverovatne trkačice kao što su Mimi Anderson i Anna McNuff pre mene. Takođe sam proveo zaključavanje pišući knjigu i priča o LEJOG-u će biti moje poslednje poglavlje koje sam uzbuđen da završim. Što se tiče ciljeva trčanja, voleo bih da trčim preko Pirineja... to bi mogao biti jedan za sledeće leto!

Више информација
Budite u toku sa Carlinim najnovijim vestima o obuci na njenoj veb stranici na adresi Carla molinaro .