„Trčim Londonski maraton u znak sećanja na mog muža“

Kirsti Makin, 34 iz Burija, ima posao za razvoj nekretnina koji je osnovala sa svojim pokojnim mužem Tomom. Ima dve male ćerke od četiri i jednu. Ona trči maraton u znak sećanja na Toma da prikupi novac...

Odlučila sam da odradim maraton u znak sećanja na mog supruga Toma koji je preminuo u junu 2019. od osteosarkoma, oblika raka kostiju. Tomu je prvi put dijagnostikovan rak 2011. godine, kada je imao samo 21 godinu, a zatim se dva puta ponovo pojavio. Upravo je napunio 29 godina kada je preminuo, a naša najmlađa ćerka je imala samo osam nedelja. Neposredno pre Tomove prve dijagnoze, upravo je bio prihvaćen da trči maraton, ali je očigledno morao da se povuče pa je želeo da ga završi u njegovo ime.

Biće to moj prvi maraton. Nikada nisam bio strastveni trkač, ali sam uvek imao želju da učestvujem na Londonskom maratonu. Bavim se fitnesom i idem u teretanu nekoliko puta nedeljno, ali trčanje nikada nije bilo moja jača strana!

Pandemija je imala ogroman uticaj na trening za maraton – fizički i psihički. Trčim sa nekim Tomovim prijateljima, 'Tomovim timom', pa kada smo u martu bili u izolaciji, to je značilo da su svi napori naše grupe da trčimo zajedno morali da prestanu. Kao rezultat toga, prilično sam prestao da trčim na dobrih nekoliko nedelja, jer mi je nedostajalo motivacije da nastavim, kao i nedostatak vremena sa dvoje mališana da se brinem o 24/7. Odlučili smo da uradimo virtuelni maraton tek kasno u toku dana, tako da je vreme za trening ograničeno, ali verujem da maraton nije samo fizička izdržljivost već i mentalna i uveren sam da ja i ostatak tima možemo da ga prođemo у недељу.

To sigurno neće biti maraton kakav smo prvobitno zamišljali! Bez publike koja bi vas bodrila ili atmosfere, zapravo verujem da će biti teže od običnog maratona! Srećan sam što trčim sa nekim od Tomovih prijatelja - i tako ćemo jedni druge izvući kroz to tog dana. Naravno, svi socijalno distancirani. Ima nekoliko ljudi koji će nas bodriti i usput, što će nas ometati!

Brdovita ruta

Što se puta tiče, mi živimo u jednom od najbrdovitijih krajeva! Tako da smo izabrali deo za trčanje duž kanala gde je malo ravniji. Počećemo na fudbalskom stadionu Mančester Sitija jer je Tom bio veliki navijač... zatim idite kanalom do Ročdejla pre nego što krenemo do Tomovog poslednjeg počivališta. Položićemo cveće na njegov nadgrobni spomenik dok stignemo do cilja.

Kirsty Makin

Trčim sa nekim Tomsovim prijateljima, Ešli, Lukom i Rajanom koji su činili deo originalnog „Tomovog tima“, a moj zet Kris i još nekoliko će se pridružiti na ruti! Moje devojke, Tomova porodica, moji roditelji i neki od naših prijatelja biće tu u raznim trenucima da nas bodre i dele bebe sa želeom!

Moj plan je da ne gledam na sat – ne želim da vidim koliko sam daleko pretrčao. Samo nastavi da se krećem biće moj moto tog dana! A kada vremena postanu teška, pustićemo neku ljupku muziku da pokušamo da održimo raspoloženje. I kada udarim u zid koji je neizbežan, pomisliću na Toma i sve kroz šta je prošao i ljubav koju je imao za sve nas – to će me proći.

Ja ću prikupljati sredstva za Sarcoma UK – jedina dobrotvorna organizacija koja finansira podršku, savete i što je najvažnije istraživanje revolucionarnih tretmana za osobe sa sarkomom. Lečenje sarkoma nije napredovalo više od 20 godina, a stope preživljavanja su relativno niske, tako da istraživanje ove okrutne bolesti može nekome da napravi razliku u budućnosti. Osteosarkom pogađa adolescente i mlade odrasle osobe i poražavajuće je pomisliti da ti ljudi nemaju šanse u životu! Bio sam u kontaktu sa još 6 mladih ljudi mlađih od 30 godina tokom Tomsovog lečenja i nažalost svi osim jednog su sada umrli. To je zaista poražavajuće.

Moj cilj je samo da završim maraton. Bili smo zapanjeni nivoom donacija koje smo primili i zato želimo da svi budu ponosni! Ali s obzirom na prirodu našeg treninga u poslednjem trenutku, nemamo vremena na umu – samo da pređemo ciljnu liniju i nadamo se zajedno.

Више информација

Za više informacija o Sarcoma UK i Kirstino prikupljanje sredstava.