Kako smršati pažljivom ishranom

Pažljiva ishrana je efikasan pristup gubitku težine jer uključuje angažovanje mozga i razmišljanje o hrani dok je jedete. Evo kako vam može pomoći da svoje navike u ishrani držite pod kontrolom.

Mnogi od nas mogu neko vreme da prate dijetu ili plan mršavljenja pre nego što počnu da se osećaju ograničeno. Zatim se vraćamo našim starim navikama u ishrani, koje često uključuju prejedanje kada smo pod stresom ili jedemo isključivo radi uživanja, a ne zbog gladi. Pažljiva ishrana je koristan način da sprečite prejedanje i gotovo sigurno će poboljšati vaš odnos sa hranom.

Svesnost je praksa koja potiče iz drevne meditacije i nedavno ju je u modernom smislu otkrio Jon Kabat-Zim, koji je sedamdesetih osnovao Kliniku za smanjenje stresa na Univerzitetu Masačusets. U skorije vreme, kognitivnu terapiju zasnovanu na svesnosti (MBCT) su devedesetih godina prošlog veka razvili profesori Mark Vilijams, Džon Tisdejl i Zindel Sigal, sa ciljem da se pomogne onima koji pate od depresije.

Svesnost je objašnjena

Svesnost znači biti u sadašnjem trenutku. Radi se o isključivanju negativnog samogovora i unutrašnjeg brbljanja koji vas mogu sputati, i izbegavanju iskušenja da se zadržite na prošlosti ili brinete o budućnosti. Jednostavno rečeno, radi se o fokusiranju na to kako stvari izgledaju, osećaju se i mirišu u sadašnjem trenutku.

Kada je u pitanju hrana, pažljivost može biti efikasan način kontrole količine koju jedete. Umesto da brzo progutate hranu, jer vas ometaju druge misli ili ne razmišljate o hrani koju jedete, pažljivo jedenje znači da uživate u svakom zalogaju i da budete svesni kakvog je ukusa i kada vaše telo počinje da osećati se punim.

Morate se fokusirati na hranu ispred vas. Mnogi od nas vode zauzet život i uzimaju grickalice i obroke kada mogu, često ispred ekrana računara na poslu ili dok gledamo TV. Jelo postaje skoro sekundarno u odnosu na zadatak na koji se fokusirate ili program koji gledate. Kako ste manje svesni šta jedete, jer ste ometeni nečim drugim, manje je verovatno da ćete razmišljati o tome da li se osećate siti ili ne i veća je verovatnoća da ćete rasejano jesti sve na tanjir, samo zato što je ispred tebe.

Najbolje je izbegavati da jedete kada ste zauzeti, jer ćete u žurbi progutati hranu, bez obzira da li vam je sve potrebno. Pokušajte da jedete kada niste zauzeti i bez uključenog TV-a. Ovo će vam dati priliku da se fokusirate na hranu koju jedete. Zapitajte se kakvog je ukusa svaki zalogaj, žvačite polako i razmislite o teksturi hrane.

Размишљај унапред

Praksa pažljivog jedenja se takođe može primeniti pre nego što počnete da stavljate hranu na tanjir. Dobro razmislite pre nego što stavite hranu na tanjir. Zapitajte se koliko ste gladni i koliko vam je potrebno. Ako ste osoba koja jede sve na svom tanjiru, jer mrzite da bacate hranu, razmislite o korišćenju manjeg tanjira ako niste previše gladni.

I pre nego što stavite hranu na tanjir jer je doručak ili ručak, proverite svoje telo. Nemojte jesti samo po navici ili zato što je vreme za ručak. Zapitajte se da li ste zaista gladni.

Mnogi od nas mogu imati složene probleme sa hranom i često se mogu osloniti na nju za samolečenje, za utehu, kada smo pod stresom. Ili je ponekad primamljivo da se prejedemo kada imamo nešto da proslavimo. Ili možemo koristiti hranu da nam pomogne da se opustimo. U to vreme možda uživamo u tome, ali posle se lako osećamo krivim. Ako ste ljubitelj udobnosti i oslanjate se na hranu koja će vam pomoći da se nosite sa stresom, onda biste mogli da isprobate neke tehnike meditacije da biste se smirili.

Meditacija svesnosti je sada dobro poštovana od strane medicinske profesije jer deluje. Različite studije su dokazale njegovu efikasnost. U jednoj američkoj studiji, učesnici koji su se prijavili za osmonedeljnu grupu za smanjenje stresa zasnovanu na svesnosti imali su znatno manje stresa i anksioznosti od svojih kolega. Slično, korišćen je kao tretman za one sa depresijom koja se ponavlja i dokazano je da smanjuje stopu recidiva do 50 procenata.

Kako praktikovati meditaciju svesnosti

Pronađite mirnu sobu ili prostor gde vas neće ometati. Ili možete da probate kada idete u šetnju ili čak trčanje, ali pokušajte da vežbate u mirnom delu, poput parka daleko od bučnog saobraćaja. Zapamtite da se radi o tome da ste u trenutku, pa pogledajte oko sebe. Obratite pažnju na svoje okruženje i fokusirajte se isključivo na ono što vidite, čujete i mirišete i na svoje disanje. Druga opcija je da radite oko celog tela, počevši od gornjeg dela tela i idete prema dole. Počnite sa ramenima; zategnite ih i opustite, podižući ih gore-dole, uz šest udisaja i šest izdaha. Uradite isto sa ostalim mišićima u telu, spuštajući se do stopala. Dok se koncentrišete na zatezanje i opuštanje i udisanje i izdisanje, moći ćete da isključite druge misli. Potrebna je praksa, ali pokušajte i videćete da funkcioniše.