Voće te čini srećnijim od kolača

Novo istraživanje pokazalo je da vas voće može učiniti srećnijim od kolača. Ne verujete nam? Прочитајте на…

Osoblje bolnica u Bedfordširu učestvovalo je u istraživačkom istraživanju kako bi saznali kako bi se osećali nakon što su se neko vreme uzdržavali od jela kolača i slatkiša.

Nedavno objavljena studija u British Journal of Medical Practitioners procenila je 44 člana osoblja iz jedinice za rak u bolnici Bedford tokom četiri meseca prošle godine. To je uključivalo slatke grickalice koje su uklonjene sa njihovih radnih stanica i recepcija tokom ovog perioda i zamenjene činijama svežeg voća, orašastih plodova i semenki. Osim što su izgubili na težini, njihov ukupni rezultat sreće (meren formalno validiranim upitnikom) povećao se za sedam procenata nakon završetka.

Komentarišući studiju, profesor Robert Tomas, onkolog i nutricionista koji je vodio istraživanje, kaže: „Ovo je bila prva nutritivna intervencija koja je uključivala bolničko osoblje u okviru rutinske radne prakse. To je jednostavan, ali efikasan manevar koji može pomoći u zaštiti osoblja od gojaznosti, mnogih drugih degenerativnih bolesti, pa čak i efekata akutnih virusnih infekcija.

Zašto prestati da jedeš slatku hranu?

Evo šta previše slatkih poslastica može izazvati...

Gojaznost, visok holesterol i rak

Slatka hrana povećava rizik od neželjenog dobijanja na težini i gojaznosti, što kod žena u postmenopauzi povećava nivoe estrogena, insulinu sličnog faktora rasta (IGF) i drugih hormona kao što je leptin, a svi oni u laboratorijskim eksperimentima povećavaju proliferaciju i markere agresivnosti i Širenje ćelija raka U kliničkim studijama, gojaznost ne samo da povećava rizik od raka, već i rizik od recidiva i pogoršanja ukupnog preživljavanja nakon uspešnog lečenja raka.

Kohortna studija iz Amerike izvestila je da su oni koji su jeli više od 10 odsto svojih dnevnih kalorija u obliku šećera imali više triglicerida, ukupnog LDL holesterola i niže nivoe HDL holesterola [Velški]. Ljudi sa višim LDL su pod povećanim rizikom od raka prostate i dojke.

dijabetes

Visok unos šećera direktno povećava rizik od dijabetesa tipa 2 (T2D) preopterećenjem insulinskih puteva. Pojedinci sa T2D imaju dvostruko veći rizik od srčanih oboljenja i raka zbog povećanog nivoa insulina u serumu (hiperinsulinemija), višeg oksidativnog stresa i hronične upale niskog stepena, uzrokujući epigenetsko genetsko oštećenje i tekuću malignu transformaciju.

Ometa lečenje raka

Hemoterapija čini da su pacijenti skloniji zubnom karijesu, što doprinosi riziku od osteonekroze nakon konsekventne terapije bisfosfonatima. Zubni karijes takođe može biti povećan faktor za sam rak creva jer su DNK kodovi bakterija, koji se obično nalaze u karijesu (Fusobacterium) otkriveni u genima raka creva, ali ne i normalnog creva.

Kako onkološki tretmani prelaze na ciljane terapije kao što su PD-1 inhibitori, koji regrutuju imunitet tela da prepozna i cilja ćelije raka, uticaj ishrane i načina života postaje još važniji. Brojne studije su pokazale da je bolje zdravlje creva povezano sa značajno boljom stopom odgovora.

Хронична болест

Degenerativna stanja kao što su bolesti srca mogu biti toksična nakon brojnih tretmana raka, posebno terapije deprivacije androgena kod muškaraca i žena koje primaju Herceptin. Pored prestanka pušenja, važne su i redovne vežbe, kontrola krvnog pritiska, održavanje zdrave težine i kontrola nivoa holesterola.

Oštećuje dobro zdravlje

Prerađeni šećer je poželjno gorivo za proinflamatorne bakterije (loše bakterije) u crevima, dok zdrave bakteroide (dobre bakterije) koriste glikane iz razgradnje polifenola što objašnjava zašto postoji inverzna korelacija između unosa šećera i zdravlja creva.

Izaziva loše raspoloženje

I visok unos šećera i gojaznost su povezani sa lošim raspoloženjem, nesrećom, umorom i depresijom. Uznemirujuće same po sebi, studije koje su uključivale ljude sa rakom otkrile su da je veća verovatnoća da će oni sa povezanom depresivnom bolešću umreti upravo od raka u poređenju sa onima sa normalnim mentalnim zdravljem.

Prednosti celog voća i orašastih plodova

Evo zašto su voće i orasi dobri za vas...

Bolje zdravlje

Unos voća je povezan sa boljim crevima i opštim zdravljem jer obezbeđuje polifenol koji hrani zdrave bakterije. Uprkos tome što imaju oko 9-14 procenata fruktoze, vlakna i pulpa čine voće zasićenim i sprečavaju pojedinca da jede drugu hranu jer se potrošači osećaju punim pomažući ljudima da održe zdravu težinu. Orašasti plodovi posebno sadrže prebiotike koji hrane zdrave bakterije.

Manje dijabetesa

Pulpa i vlakna takođe usporavaju pražnjenje želuca i na taj način smanjuju indeks glukoze. Štaviše, polifenoli u voću, povrću, orašastim plodovima, mahunarkama, bilju i začini takođe usporavaju transport šećera kroz crevni zid, što objašnjava zašto je njihova redovna konzumacija povezana sa manjim rizikom od T2D].

Niži rak i hronične bolesti

Oni takođe poboljšavaju crevnu i sistemsku upalu, povećavaju proizvodnju antioksidativnih enzima, tako da smanjuju intracelularni oksidativni stres i na taj način smanjuju rizik od raka i drugih hroničnih bolesti, uključujući one povezane sa dijabetesom.

Bolja zaštita od virusnih infekcija

Polifenoli imaju direktna antivirusna svojstva, a zatim takođe smanjuju višak neprikladne upale povezane sa virusnim infekcijama kao što je COVID-19.