Pobedite svoje neprijatelje u ishrani

Borite se da smršate? Stalno nadut? Netolerancija na hranu bi mogla biti kriva otkriva Louise Pyne.

Bilo da idete bez glutena ili odustajete od mlečnih proizvoda – odsecanje grupa namirnica postalo je gotovo sastavna karakteristika savremene ishrane. Skoro polovina odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu (45 procenata) veruje da imaju alergiju na hranu ili netoleranciju na hranu uprkos tome što nisu testirani prema studiji testiranjem sajta DNAfit ( dnafit.com ). Najnoviji podaci pokazuju da se prehrambena industrija bez upotrebe procenjuje na neverovatnih 934 miliona funti (cifra koja se više nego udvostručila u poslednjih pet godina prema nedavnom zdravstvenom izveštaju Mintela). Dok se sve veći broj nas bavi samodijagnozom, realnost je da su neželjene reakcije na određenu hranu /u/ u porastu. „Zapadna ishrana je možda donekle kriva, a postoji i škola mišljenja da povećana higijena može ugroziti imunitet jer imuni sistem nema toliko parazita za borbu, ponekad može da počne da cilja bezopasne stvari u našem sistemu“, objašnjava stručnjak za dobrobit i lični trener slavnih Chloë Bowler .

Ljudsko dobro

Broj mikroba koji se nalaze u ljudskom crevu je 10 puta veći od broja ćelija koje čine ljudsko telo, a raznovrsna mikroflora koja živi u sistemu za varenje igra ključnu ulogu u tome koliko dobro varimo hranu. Problemi sa razlaganjem određene hrane mogu se desiti u bilo kom uzrastu, ali kako starimo, zaista možemo postati podložniji osetljivosti i netoleranciji na hranu. „To je uglavnom zbog naših promena tela. Kako starimo, naš metabolizam i varenje se usporavaju, proizvodimo i manje enzima koji su potrebni za razgradnju hrane, a to može uticati na to kako reagujemo na određenu hranu“, kaže Kloi. Naš način života takođe može da igra ulogu i možemo doživeti više stresa kako starimo, što može uticati na zdravlje naših creva smanjenjem nivoa dobrih bakterija koje nas održavaju zdravim. Iako se nije pokazalo da stres direktno uzrokuje netoleranciju na hranu, on može izazvati izbijanje simptoma povezanih sa bilo kojom već postojećom netolerancijom na hranu. Štaviše, kada smo pod stresom, veća je verovatnoća da ćemo posegnuti za nezdravom hranom prepunom zasićenih masti, šećera i soli. Njima nedostaju esencijalni vitamini i minerali koji mogu oslabiti imuni sistem čineći ga podložnijim štetnim uslovima.

Sumnjive namirnice

Intolerancija na hranu nastaje kada imuni sistem percipira određene proteine ​​hrane kao strane i proizvodi IgG antitela u odbrani – kao što je slučaj sa netolerancijom na gluten, gde vaše telo loše reaguje na gluten (proteinsku komponentu) koji se nalazi u žitaricama kao što su ječam, pšenica i raž . Intolerancija na hranu takođe može biti uzrokovana nedostatkom enzima, kao što je slučaj sa netolerancijom na laktozu gde ljudi imaju problema sa varenjem šećera laktaze u mlečnim proizvodima kao što su mleko i sir. Laktaza ostaje u digestivnom sistemu gde je fermentišu bakterije izazivajući neprijatne nuspojave. Simptomi intolerancije na hranu obično se pojavljuju nekoliko sati nakon obroka, međutim, mogu se odložiti i do 48 sati, što može otežati otkrivanje hrane koja izaziva. Uobičajeni simptomi uključuju bol u stomaku, nadimanje, vetar, glavobolje zajedno sa kognitivnim neželjenim efektima kao što su magla u mozgu i promene raspoloženja. Zanimljivo je da je istraživanje koje je naručila kompanija Allergy UK od strane York Testa pokazalo da je 97 posto pacijenata koji pate od netolerancije iskusilo loše raspoloženje kao rezultat netolerancije.

Ako patite od simptoma i imate predstavu koja hrana može izazvati vaše simptome, eliminaciona dijeta je prvi korak koji treba preduzeti. To znači da isključite sumnjivu hranu iz vaše ishrane (ako postoji više od jedne hrane za koju mislite da može izazvati neželjene efekte, onda je odrežite jednu po jednu), a zatim analizirajte efekat koji ovo ima na vaše telo. Zabranite ishranu na četiri nedelje (ili šest nedelja ako su simptomi ozbiljni), a zatim je polako ponovo uvedite da vidite da li se simptomi vraćaju. Možda ćete otkriti da možete da tolerišete hranu do određenog nivoa i da osetite simptome samo ako to prekoračite. Ako osećate potrebu da odete korak dalje za dalje dokaze, postoji i opcija testiranja krvi ako vam to savetuje vaš zdravstveni stručnjak. Standardni test meri nivoe vaših IgG antitela (imuni odgovor) na više namirnica tako da možete da dobijete predstavu o tome koliko blaga ili ozbiljna može biti vaša netolerancija.

Problematična hrana

Dobra vest je da kada pronađete problematičnu hranu, možete preduzeti korake da ublažite sve neželjene efekte. „Ponekad možete jesti male količine dotične hrane, a da to nema previše efekta. Jednako tako, ako uklonite hranu iz svoje ishrane dok ne budete imali period bez simptoma, možda ćete moći ponovo da unesete hranu u malim količinama bez neželjenih efekata (pogledajte dole za više informacija). To je zaista slučaj pokušaja i grešaka i budnog nadzora šta jedete i kako reagujete na različite namirnice“, dodaje Kloi. A ako napustite određenu hranu ili grupe hrane koje izazivaju simptome, možda ćete doživeti nekoliko pogodnosti za dobrobit. Mogli biste otkriti da izgubite nekoliko kilograma, da imate čistiju kožu, da imate više energije i da se generalno osećate bolje, međutim, mora se napomenuti da efekti mogu da variraju od osobe do osobe i često zavise od težine simptoma. Čak i ako ne možete da tolerišete hranu okidača nakon što je eliminišete neko vreme, postoji mnogo opcija bez glutena kao što su hleb i testenina bez glutena, mleko bez laktoze, veganski sir i jogurti od soje.

Alergija ili netolerancija?

Često se koriste naizmenično, ali netolerancija na hranu i alergije su zapravo veoma različita pitanja. Agencija za standarde hrane procenjuje da oko 10 ljudi godišnje u Velikoj Britaniji umre od teških alergijskih reakcija na hranu. Alergija je kada imunitet doživljava određenu hranu kao pretnju i oslobađa antitela za borbu protiv nje. Imuni sistem tada obično proizvodi antitela imunoglobulina E (IgE) na alergen, koja pokreću druge ćelije da oslobađaju supstance koje izazivaju upalu. „Telo odbija i napada određenu hranu, i iako su simptomi često blagi, oni takođe mogu biti izuzetno opasni i opasni po život“, kaže Kloi. Čak i male količine u tragovima mogu izazvati gadne reakcije kao što su ekcem, povraćanje, dijareja ili oticanje usana, au ekstremnim slučajevima alergije mogu biti fatalne. Na sreću, alergija na hranu je relativno retka i pogađa samo oko 1-2 odsto ljudi u Velikoj Britaniji.